Kada se suocis sa strahom od bolesti ili jos gore, smrti, a potom i sa strahom od posledica lecenja, postanes izuzetno disciplinovan.
Muke u bolnici su me naucile: Ne mozes se leciti pilulama dok ti je um bolestan.
Unistavanje zdravlja lekovima mi pokazuje da moram preuzeti sto posto odgovornost za ono sto unosim u sebe. Zasto je sve vise autoimunih bolesti? Zato sto je kolektivno drustvo izgorelo od stresa, zagadjenja i procesuirane hrane. Moja individualna bolest je odraz kolektivnog stanja.
Svi smo mi suoceni sa trenucima kada svet oko nas gubi ravnotezu a unutrasnje oluje prete da nas slome. Naucila sam da nadjem mir u sebi koji nije luksuz vec moc snage koja me drzi vodi kroz sve izazove.
Mir u dusi je bio prvi moj zadatak. Odbaciti stvari koje ne mozemo promeniti, imati volju i veru u Gospoda Boga i sebe..
A onda AIP -AUTOIMUNI PROTOKOL-rigorozan nacin ishrane da bih smanjila upalne procese i olaksala rad jetri i bubrezima posle terapije. To je bila hitna intervencija.
Morala sam ici dalje..dublje.. Trazila sam sistem koji ne leci samo posledice vec neguje celokupno bice.
Moja prica nije tuzna. Ona je prica zene koja je nosila stres do zene koja je shvatila da je tisina uma vaznija od bilo kog vitamina. Prica o zeni koja se borila sa strahom, kako je naucila da promeni svest -ne samo jelovnik, jer je to jedini put ka odrzivom zdravlju.
Hvala sto si tu.
Pitanje za tebe, citaoce: Da li si ikada morao da se lecis necim sto ti je istovremeno ugrozavalo drugi deo zdravlja? Kako si se mentalno nosio sa paradoksom?
