Uvek sam mislila da kad u životu poređaš stvari po prioritetu i živiš po svojim pravilima, koja si nasledio ili doneo sam, život je mnogo lakši.
Tako živim godinama.
Spavam malo, radim puno, stalno sam u obavezama, jedem prilično zdravo.
Bila sam fizički jaka, bez ijednog zdravstvenog problema.
Za mene je moje telo bilo kao auto: sipaj mu kvalitetno gorivo, menjaj ulje na vreme, puno vode… i vozi!
Radila sam 16 sati dnevno bez vikenda i odmora. Osećala sam se dovoljno jakom i nikad nisam bila umorna od posla.
I onda je došla teška i retka autoimuna bolest: bulozni pemfigoid.
Meseci su prolazili dok lekari nisu otkrili šta mi je, a iz dana u dan moje telo se raspadalo. Počelo je sa crvenilom, kao alergijom, pa je počelo da svrbi i peče kao dermatitis, a onda – plikovi…
Šest nedelja sam išla od lekara do lekara i niko ništa nije preduzimao. Kad je došlo do toga da ne mogu ništa da obučem, da me pamet napušta – primili su me u bolnicu.
Sledeće moje priče biće o životu pre i od ovog trenutka.
Svaka priča će biti za sebe.
