Istina o AIP protokolu
Kada sam prvi put čula šta sve ne smem da jedem na AIP-u (Autoimunom protokolu), moj prvi odgovor bio je: „Pa šta mi preostaje? Vazduh?“
Svi znamo da šećer, margarin i gazirani sokovi nisu dobri. To nije nauka, to je opšta kultura. Ali, zašto bi jedan paradajz, tanjir pasulja ili kriška domaćeg hleba bili problem? Zar nas nisu učili da je to zdravo?Hajde da vam ispričam priču o našim crevima i o tome kako hrana može postati „okidač“ za rat u našem telu.
Propustljiva creva: Gde rat počinje ?
Zamislite svoja creva kao finu, gustu mrežu koja propušta samo sitne, svarene hranljive materije u krv. Kod nas, koji imamo autoimune bolesti, ta mreža je oštećena. Postala je kao pocepana čarapa.Kroz te „rupe“ u krvotok ulaze krupni delovi hrane koji tu ne pripadaju. Naš imuni sistem ih vidi, uspaniči se i kaže: „Uljez! Napadaj!“ Nažalost, te čestice hrane često liče na naše sopstvene ćelije, pa zbunjena vojska počne da udara po našim zglobovima, štitnoj žlezdi ili, u mom slučaju, koži.
Zašto izbacujemo ove „zdrave“ namirnice?
Evo logike koju sam ja naučila, a koja je ključna za razumevanje AIP-a:1. Gluten i žitarice (Pšenica, raž, ječam…)brašno nije ono što je nekada bilo. Moderni gluten je kao „lepak“ koji dodatno cepa onu našu već oštećenu mrežu u crevima. On izaziva upalu čak i kod onih koji nisu alergični. Za imuni sistem koji je već u plamenu, žitarice su kao benzin
2. Kravlje mleko i mlečni proizvodi
Protein iz mleka (kazein) je strukturalno veoma sličan glutenu. Naše telo ga često pomeša sa glutenom i reaguje burnom upalom. Osim toga, mleko je jedan od najčešćih alergena koji podstiče stvaranje sluzi u telu.
3. „Noćne senke“
Paradajz, paprika, krompir, patlidžan. Ovo je ljudima najteže da prihvate. Ove biljke sadrže alkaloide i lektine – prirodne otrove kojima se biljka brani od insekata. Kod zdravog čoveka, to ne pravi problem. Ali kod nas, te supstance dodatno iritiraju creva i „pale“ imuni sistem. Za nas, krompir nije samo skrob, on je iritacija
4. Mahunarke (Pasulj, grašak, sočivo)
One sadrže materije koje sprečavaju apsorpciju minerala i teško se vare. U fazi kada telo pokušava da se izleči, varenje pasulja je pretežak posao koji troši dragocenu energiju.
Šta se dešava kada prestanemo da „hranimo“ bolest?AIP nije dijeta za mršavljenje. To je eliminaciona faza. Mi izbacujemo sve sumnjivce sa liste dok se naša „mreža“ u crevima ne zakrpi i dok imuni sistem ne prestane da vrišti.Kada sam izbacila ove namirnice, moje telo je konačno dobilo priliku da odahne. Energija koju je trošilo na borbu sa hranom, preusmerena je na isceljenje moje kože.
Primer: Zašto je AIP spas za MS (Multiplu Sklerozu)?
Mnogi me pitaju za primer kod drugih bolesti. Uzmimo Multiplu Sklerozu.Kod MS-a, imuni sistem napada mijelin (zaštitni omotač nerava).Zamislite da su vaši nervi kao električni kablovi. Mijelin je izolacija (plastika) oko njih. Kada jedete gluten ili mlečne proizvode koji vam „buše“ creva, u krv ulaze toksini koji zbunjuju imuni sistem. On tada, u potrazi za uljezima, greškom počne da „gricka“ izolaciju vaših nerava.Prelaskom na AIP, pacijenti sa MS-om drastično smanjuju te „upalne signale“. Creva se smiruju, krv se čisti, a imuni sistem polako prestaje da napada nerve. Mnogi osete povratak snage i smanjenje ukočenosti, jer su uklonili prepreke koje su telo držale u stanju stalnog rata.
Zaključak: AIP je čin ljubavi prema sebi. To je odluka da svom telu kažete: „Razumem da si u haosu, evo ti mir i čista hrana da se odmoriš.“
Pitanje za vas: Šta vam najteže pada da izbacite sa ovog spiska? Da li ste spremni da na mesec dana zamenite krompir nečim drugim da biste videli kako vam telo diše?
