Režim intenzivne nege: Život u ritmu laboratorije
Lečenje Buloznog Pemfigoida i borba protiv nuspojava lekova nije bio jednokratni udarac. Bio je to protokol preživljavanja koji je zahtevao potpunu, apsolutnu disciplinu. Moj život se sveo na kalendar, termine i – najvažnije – brojeve.
Da bih predupredila ozbiljno oštećenje organa usled Metotreksata i Kortizona, morala sam da se podvrgnem rigoroznim nedeljnim kontrolama.
Šta sam merila svake nedelje?
- Parametri bubrega i jetre: Vrednosti poput ureje, kreatinina i jetrenih enzima (AST, ALT) – ključno za praćenje kako se organi nose sa toksinima lekova.
- Krvna slika: Leukociti i Trombociti, koji su se opasno smanjivali zbog hemoterapije (Metotreksat) – direktni indikatori da li je telo u stanju da se bori protiv infekcija.
- Štitna žlezda: Hormoni štitne žlezde – osetljivi na stres i kortizon, pokazatelji opšteg metaboličkog haosa.
- Nivoi Šećera (Glukoza): Ključni parametri jer je Kortizon poznat po tome što izaziva opasno povišenje šećera, čak i kod osoba koje nisu dijabetičari.
- Posete doktorima: Tri puta nedeljno, kasnije jednom.
- Jasna poruka: Ovo je ekstremno ozbiljna situacija.
Dotuklo me je: Shvatanje da ne mogu da pobegnem od ove ozbiljnosti. Svakog ponedeljka davanje krvi. Svakog utorka unos rezultata u tabelu. Tabela je postala moj dnevnik života, beleška straha i nade.
Panika zbog brojeva: Šećer 19 i tišina lekara. Najveća panika nastala je kada mi je šećer u jednom momentu dostigao vrednost 19. Panični poziv lekarima. A njihov odgovor je bio, u suštini: „Ne brinite, to je od Kortizona.“ To me je još više uplašilo. Shvatila sam da, dok oni vide statistiku nuspojava, ja vidim moje telo koje se raspada pred mojim očima. Mogući dijabetes zbog lečenja je bila nova, strašna situacija. .Panika je rasla: ako mi je telo u tolikom haosu, da li je moja borba spas? Jasna poruka: Ovo je ekstremno ozbiljna situacija.
Tihi signal pobede u sred tog laboratorijskog haosa, dok sam se borila sa nuspojavama, mučninama i strepnjom zbog svakog novog broja, dogodio se najvažniji trenutak.Posle nekoliko dana, primetila sam.Plikovi su prestali da se pojavljuju. Stari plikovi, koji su me agonizirali, počeli su da se suše, da se smanjuju. Telo je konačno reagovalo. Hemoterapija je zaustavila imuni sistem.Taj trenutak – kada se novi plik nije pojavio – bio je signal pobede. Znala sam da je bitka dobijena samo zato što sam s jedne strane prihvatila agresivno lečenje, a s druge strane sama sebi pomogla rigoroznom ishranom i svesnim naporima da zaštitim bubrege i jetru.Pobjeda u tihom Ratu: To što je kortizon dizao šećer, a Metotreksat obarao krvnu sliku, bio je dokaz da lekovi rade. Ali činjenica da su stari plikovi nestajali, a novi se nisu pojavljali bila je dokaz da Nenna pobeđuje.
Šta nas čeka? Iako sam videla fizičku pobedu na koži, najveća borba je tek počinjala: borba sa psihom. Strah od povratka bolesti, strah od dugotrajne štete i transformacija svesti.U sledećem postu, fokus je na tome: kako sam prebrodila Strah i pretvorila ga u unutrašnji, trajni mir.Pitanje za tebe, čitaoče: Da li ti „brojevi“ (na vagi, na bankovnom računu, u dijagnozi) kontrolišu život, ili si naučio da ih staviš u službu sopstvene kontrole?
