Kada sam prihvatila da su brašno, mleko i paradajz za mene trenutno „zabranjene zone“, ostalo je glavno pitanje: Šta ću ja sutra da jedem?​

Mnogi se uplaše da će ostati gladni. I ja sam se plašila. Ali onda sam shvatila da AIP (Autoimuni protokol) nije gladovanje, već povratak pravim ukusima.

Naučila sam spisak dozvoljenih namirnica napamet, a one koje su mi bile sumnjive, zalepila sam na frižider kao podsetnik dok ne uđem u štos.​Evo kako je izgledala moja nova rutina, bez žurbe i sa puno pažnje.​

Jutarnje buđenje i „zeleni“ doručak​ . Svaki moj dan, bez izuzetka, počinjao je ritualom koji je budio moje organe: iscedila bih pola limuna u čašu mlake vode. To je bio signal mojoj jetri da je vreme za rad i čišćenje.

​Doručak je bio moj najvažniji obrok. Zaboravite na pekare i kifle. Na tiganju bih, na malo kokosovog ulja, propržila praziluk dok ne zamiriše, a zatim dodala pune šake blitve ili spanaća. Uz to bih pojela parče barene ribe ili malo mesa.​Zvuči neobično za doručak? Možda. Ali osećaj lakoće u stomaku posle takvog obroka je bio neprocenjiv.​

Ručak koji snaži​ s obzirom na to da se od laganog doručka brzo ogladni, moji obroci su morali da budu hranljivi. Ručak je obično bio „na kašiku“ ili iz rerne:​Čarobna supa. Uvek sam imala skuvani temeljac od kostiju. U njega bih ubacila dosta brokolija, tikvica i karfiola, malo morske soli i maslinovog ulja. To je bio melem za moja creva.​

Pečeno meso i batat: Umesto krompira, otkrila sam batat (slatki krompir). Ispečen u rerni sa malo ruzmarina i uz komad kvalitetnog mesa, postao je moj omiljeni obrok.​

Šta kad se javi glad između obroka?​ U početku, telo traži šećer i hleb. Kada bi se to desilo, imala sam spremne „saveznike“. Šaka svežeg bobičastog voća (borovnice ili maline) ili jedna zelena jabuka bile su sasvim dovoljne da zavaraju glad i daju energiju. Ponekad bih pojela parče avokada sa malo soli – zdrave masti su ključne da ne osećate nervozu zbog gladi. Večera: Lagani uvod u san​. Večera je uvek bila najlakša. Obično neka bogata salata od zelene salate i rukole, sa rendanom šargarepom i dosta maslinovog ulja i limuna, uz malo proteina (npr. ostatak piletine od ručka). cesto bih lezala gladn jer odavno primenjujem autofagiju.​Nisam brojala kalorije. Brojala sam hranljive materije. Svaki zalogaj sam dugo žvakala, svesna da tim zalogajem gradim novu, zdravu kožu.​

Recepti su u mojoj svesci (i za vas su)​! Nije bilo lako odustati od starih navika, ali kada vidite da se koža smiruje, a energija vraća, svaki brokoli postane ukusniji od bilo koje torte. Kombinacija je bezbroj, samo treba malo mašte i discipline da se spisak „dozvoljenog“ pretvori u gozbu.

​Znam da početak može biti zbunjujući i da možda ne znate kako da sastavite jelovnik za tri dana, a kamoli za mesec.

​Dragi moji, ako vas zanima kako tačno spremam ova jela, koje začine koristim ili vam treba ideja za konkretan obrok – pišite mi! Svakome ko je zainteresovan i ko želi da krene ovim putem, rado ću poslati detaljne recepte i savete kako da vam AIP postane uživanje, a ne teret.​Pitanje za vas: Šta biste vi sutra doručkovali da znate da će vam taj obrok smanjiti bol ili upalu? Da li ste spremni da probate praziluk i blitvu umesto peciva?