Tišina i Vatra: Agonija koja ne prolazi
Nedeljne kontrole krvi su bile logistički košmar, ali stvarni rat odvijao se svakodnevno, sat za satom, u kući. Bila sam sama po ceo dan, izolovana u borbi koja je zahtevala potpunu predaju i istovremeno potpunu kontrolu.
- Nepodnošljiv bol: Plikovi na koži bili su posledica pregrevanja, pa sam morala da održavam ruke u vazduhu.
- Apsolutna izolacija: Hodala sam gola, jer je svaki dodir odeće bio mučenje. Nisam mogla ni da sedim, ni da ležim. Svi osnovni oblici opuštanja bili su mi uskraćeni.
Moj momak, moj jedini oslonac, dolazio je uveče da mi pomogne koliko je mogao. Ali borba je bila moja. Ruke nisam smela da kvasim. Sve što sam pre mogla, sada je bilo nemoguće.
Bila sam zarobljena u telu koje je gorelo, u kući u kojoj nisam mogla da se odmorim. To je bila agonija.
Snaga u Prihvatanju: Niko mi nije kriv
Uprkos ovom paklu, moj um je odbijao da se preda. Nisam dozvolila sebi ni kukanje, ni žaljenje, ni plač.
To je moja definicija Nenne.
- Nisam se žalila.
- Nisam tražila krivca.
- Nisam osećala ljutnju.
Bila je to spoznaja najvišeg nivoa: To je što je. Ovo je moja lekcija. Biće bolje.
To prihvatanje, bilo je jedini spas. Shvatila sam da bolesna koža nije razlog da budeš bolestan i u duši. Da sam počela da se žalim i kukam, samo bih dodala emocionalni teret na već preopterećeno telo.
Terapeut u Agoniji: Tešenje onih koji te teše
A onda se dogodio obrt, pravi dokaz snage duha.
Moje sestre su me zvale svakodnevno. Čule su bol u mom glasu, znale su za razornu dijagnozu. I plakale su.
A ja? Ja sam bila ta koja je njih tešila.
U tim trenucima, shvatila sam da je moja istinska disciplina – ona koju sam ranije koristila za posao ili kuću – sada uložena u samokontrolu emocija. To što nisam klonula, to što sam razumela da „niko nije kriv“, dalo mi je nadljudsku moć da savladam bol i da budem mirna luka za svoje najbliže.
Šta sam naucila od plikova?
Ovaj period me je pripremio za sve što je sledilo – za dugotrajno lečenje,AIP i potpunu promenu svesti. Kada si sposoban da tešiš druge dok ti telo gori, znaš da si pronašao neuništivi izvor snage.
U narednom postu, povezaćemo sve: Strah od bolesti, suočavanje sa njim, i kako sam to unutrašnje prihvatanje iskoristila za kreiranje nove, trajne životne filozofije.
Pitanje za tebe, čitaoče: Kada si u životu morao da budeš najjači za druge, a najslabiji za sebe? Koju si snagu otkrio u sebi kada si prestao da tražiš krivca?
