Često sedim sama i čitam komentare ljudi po Fejsbuku, forumima, ispod tekstova o zdravlju. I iznova me pogodi ista stvar – koliko su ljudi zapravo slabo informisani o autoimunim bolestima. Koliko su uplašeni, zbunjeni, a često i pogrešno uvereni da su „krivi“, da su „nešto pogrešno radili“, ili da je to nešto što će „samo proći“.Zato ovaj tekst ne pišem kao lekar. Pišem ga kao neko ko sedi preko puta vas, uz kafu, i pokušava da objasni najjednostavnijim rečima.
Autoimuna bolest znači samo jedno: naš imuni sistem, koji bi trebalo da nas štiti, u nekom trenutku počne da se ponaša kao da smo mu mi neprijatelj. Ne napada virus, bakteriju ili spoljašnju opasnost, već sopstveno telo. Zašto? To medicina još uvek ne zna do kraja. Zna se da genetika ima ulogu, da stres ima ogromnu ulogu, da hormoni, infekcije i dugotrajna iscrpljenost mogu biti okidači. Ali ne postoji jedan uzrok i ne postoji jedno rešenje.
Reumatoidni artritis je bolest kod koje imuni sistem napada zglobove. Ljudi često misle da je to „običan reumatizam“, ali nije. To su bolovi, otoci, jutarnja ukočenost, umor koji ne prolazi ni posle sna. Nije to samo bol u kolenu – to je bolest koja utiče na ceo organizam i na kvalitet života.
Vitiligo je vidljiv, ali često pogrešno shvaćen. To su bele mrlje na koži koje nastaju jer imuni sistem uništava ćelije koje stvaraju pigment. Nije zarazno. Nije opasno po život. Ali zna da bude opasno po samopouzdanje, jer ljudi gledaju, pitaju, pretpostavljaju.
Multipla skleroza je bolest nervnog sistema. Imuni sistem napada zaštitni omotač nerava. Simptomi mogu biti vrlo različiti – od trnjenja i slabosti, do problema sa vidom, ravnotežom ili koncentracijom. Zato je često zovu „bolest sa hiljadu lica“. Ne izgleda isto kod svih i ne ide istim tokom.
Bulozni pemfigoid je ređa autoimuna bolest kože. Javljaju se plikovi, često na mestima pritiska ili trenja. Koža postaje osetljiva, bolna, a ljudi često misle da je u pitanju alergija ili infekcija. Nije. To je imuni sistem koji napada sopstvenu kožu.
Postoje i druge autoimune bolesti: Hashimoto (štitna žlezda), lupus, psorijaza, celijakija, dijabetes tip 1… Spisak je dug. Ono što im je svima zajedničko jeste to da nisu „u glavi“, nisu umišljene i nisu posledica slabosti.Život sa autoimunom bolešću znači naučiti da slušaš svoje telo. Da prepoznaš stres pre nego što te slomi. Da shvatiš da odmor nije lenjost. Da terapija pomaže, ali da način života često pravi ogromnu razliku. I da nije sramota tražiti pomoć – ni lekarsku, ni ljudsku.
Ali ima jedna stvar koju bih volela da ljudi zapamte, to je ovo: osoba sa autoimunom bolešću često izgleda „normalno“. Ali to ne znači da joj nije teško. Nekad je najveća borba nevidljiva.I zato je važno pričati. Jednostavno, ljudski. Da se manje bojimo, a više razumemo – i sebe i druge.
